BiH PROTIV SR JUGOSLAVIJE: Agresija, genocid, ratna odšteta

Doktor Milan Paunović, član advokatskog tima Državne zajednice Srbije i Crne Gore pred Međunaronim sudom pravde u Haagu, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od vodećih balkanskih eksperata za međunarodno pravo, u razgovoru s našom novinarkom komentira presudu generalu Radislavu Krstiću, osuđenom u Haagu za genocid, i upozorava da će ona imati dramatične, pa i kobne posljedice za Srbiju i Crnu Goru, ali i Republiku Srpsku

"GENERACIJE SRBIJANACA MOGLE BI PLAĆATI RATNU ODŠTETU BOSNI I HERCEGOVINI!"

"Radislav Krstić je prvi čovjek u Evropi koji je osuđen za genocid; čak ni Hitlerovi generali u Nuernbergu nisu dobili takvu presudu" "Presudom Krstiću Carla del Ponte je na najboljem putu da dokaže da je genocidom u BiH rukovodio Slobodan Milošević i vrh vlasti u Beogradu " Dobije li BiH tužbu protiv nekadašnje SR Jugoslavije, Srbija će biti bačena na koljena i decenijama će plaćati ratnu odštetu vašoj zemlji"

"Presuda Radislavu Krstiću, general-majoru Vojske Republike Srpske, kojom je utvrđena njegova odgovornost za genocid imaće ogromne posledice za Srbiju i Crnu Goru. Presuda bi sasvim sigurno mogla uticati i na druge sudske procese protiv Srba optuženih za krivično delo genocida pred ovim sudom, a naročito u predmetima koji su direktno vezani za slučaj Srebrenica", kazao je na početku našeg razgovora dr. Milan Paunović, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i član advokatskog tima koji Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore zastupa pred Međunarodnim sudom pravde u Haagu. U beogradskim političkim, pravnim, diplomatskim krugovima, ali i u najširoj javnosti presuda generalu Vojske RS Radislavu Krstiću, kojeg je Tribunal u Haagu osudio za genocid, primljena je sa ogromnom zabrinutošću. Svi su uvjereni da će presuda Krstiću bitno utjecati na konačni ishod suđenja Slobodanu Miloševiću, ali ne samo to: u javnost Srbije uvukao se strah da će ova presuda utjecati na epilog sudskog procesa u kojem Međunarodni sud pravde u Haagu treba da se odredi prema tužbi Bosne i Hercegovine protiv SR Jugoslavije za agresiju i genocid. Da presuda Krstiću ima široke ali i kobne reperkusije po Srbiju i Crnu Goru, slaže se i profesor Paunović, koji je, rekosmo, jedan od vodećih pravnih eksperata u susjednoj zemlji te član advokatskog tima ove zemlje pred Međunarodnim sudom pravde na čijem je čelu profesor Tibor Varady. Profesor Paunović kaže:

"Poseban značaj presuda ima u kontekstu tužbe Bosne i Hercegovine protiv SiCG, takođe zbog genocida, koja za sobom vuče isplatu ratne štete koju bi mogli da plaćaju i naši potomci u Srbiji." U daljem razgovoru naš sagovornik je više puta ponovio da nakon presude Krstiću ništa više pred oba međunarodna suda u Haagu neće ostati isto.

OTEŽANA ODBRANA MILOŠEVIĆA

Međunarodni sud pravde u Haagu oglasio se nadležnim za tužbu koju je BiH zbog genocida podnijela protiv SRJ, odnosno SiCG. Koliko je opravdan strah srbijanskih stručnjaka da će presuda generalu Krstiću ojačati argumente bosanske strane u ovom sporu?

Ovaj argument nije direktno povezan sa budućom presudom Međunarodnog suda pravde, ali može uticati da taj sud svoj definitivan zaključak po tužbi BiH izvede na osnovu presude Haškog tribunala. Posle presude Krstiću Međunarodnom sudu pravde nedostaje još jedna karika da bi našu zemlju proglasio odgovornom za genocid i obavezao je na isplatu ratne štete. To može da se dogodi ako Tribunal utvrdi da je saučesnik, planer ili izvršilac genocida bio Slobodan Milošević, odnosno nekadašnji državni vrh SRJ. Ne treba zaboraviti da se u haškoj optužnici protiv Miloševića pominje zločinačko udruživanje sastavljeno od pojedinih rukovodilaca bivše SRJ koje je, prema tvrđenju tima haškog tužioca Carle del Ponte, planirao genocid u BiH zajedno sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem.

Postoje mišljenja da presudom generalu Krstiću Tribunal priprema teren da Miloševića po principu komandne odgovornosti proglasi krivim i za genocid?

Potpuno su u pravu oni koji tvrde da se pomenutom presudom priprema tako nešto. Jedna od mogućnosti jeste da se uspostavi komandna veza između Vojske RS i Vojske Jugoslavije, odnosno jugoslovenskog državnog vrha, pa da se Milošević, koji oličava taj vrh, osudi za genocid.

Šta nagovještava takav ishod?

Indikativno je da, i pored zahteva pravničke javnosti širom sveta, Tužilaštvo Haškog tribunala ne odustaje od tačke optužnice kojom se Milošević tereti za genocid.

Ukoliko se uspostavi karika o kojoj ste govorili i Međunarodni sud pravde uvaži tužbu BiH, kako bi presuda mogla da glasi?

Mogla bi da glasi da je naša država odgovorna za genocid i da je dužna da nadoknadi štetu povodom genocida u iznosu koju sud odredi.

Kao mogućnost spominje se suma od 100 do 200 milijardi dolara štete.

Ne znam koji se iznos pominje, ali rasprava o suštini samog spora nije još počela.

Zbog čega, po Vašem mišljenju, rasprava još nije započeta?

Očigledno je da Međunarodni sud pravde čeka ishod proseca pred Haškim tribunalom da bi krenuo u sporove povodom tužbe BiH za genocid, jer stalno odlaže raspravu i ročišta protiv SiCG. Ono što se sada događa u Haagu ukazuje na to da je moguća presuda kojom će se SiCG proglasiti odgovornom za genocid u Srebrenici.

Ukoliko Međunarodni sud pravde donese presudu u korist BiH, kako bi se takav ishod odrazio na građane SiCG?

Iznos odštete može biti ogroman. To bi značilo zaduživanje u inostranstvu, manje plate, pad standarda. Ukoliko se to dogodilo, odštetu ćemo otplaćivati godinama. Postoji opasnost da ovo breme padne na nekoliko narednih generacija. Da i ne govorim o moralnoj šteti koja bi posle takve eventualne presude bila naneta našoj državi i generacijama koje će doći posle nas.

SRBIJA KREĆE U OFANZIVU

Pravnici u Srbiji su iznenađeni formulacijom genocida u presudi Krstiću, smatraju da je proširena. Kakav je Vaš komentar na presudu?

^ini se da je u ovom slučaju Tribunal napravio materijalnu grešku jer je genocid definisao mnogo šire od onog što piše u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida, statutu samog Tribunala i statutu stalnog Međunarodnog krivičnog suda. Još je veća greška Tribunala što je doneo presudu u kojoj piše da je Krstić osuđen zato što je Ťpodržavao i pomagao planiranje, pripremu i izvršenje genocidať, a još ni jedan izvršilac ovog krivičnog dela nije osuđen. Faktički, Tribunal nije utvrdio genocid, čiji glavni element čini namera da se uništi neka etnička ili verska grupa. Zato je presuda presedan i verovatno će se na osnovu tako proširene definicije genocida suditi i ubuduće. Ujedno, to je nešto što se kosi ne samo sa svim pravilima međunarodnog prava nego i svim pravilima i opšteprihvaćenim načelima civilizovanih naroda.

Protekle nedjelje pred Međunarodnim sudom pravde vodila se preliminarna rasprava o nadležnosti ovog suda povodom tužbe SiCG protiv NATO-a. Kakve su šanse da sud prihvati da raspravlja  o ovim slučajevima s obzirom da je SiCG u slučaju tužbe BiH osporavala njegovu nadležnost?

Pošto je utvrdio svoju nadležnost povodom tužbe BiH, ako želi da ostane ozbiljna institucija, sud će morati da prihvati nadležnost u slučaju naše tužbe.

SRBIJA TUŽI NATO

SiCG  tužila je članice NATO-a za genocid i agresiju. Kakve su šanse da NATO bude osuđen po prvoj tački?

Može se dogoditi da se utvrdi nadležnost suda za genocid, ali da ne dođe do presude za ovo krivično delo. Problem je u tome što neće postojati nikakva presuda za genocid protiv nekog pojedinca iz najužeg rukovodstva iz tuženih država članica NATO-a. Tačnije, pošto ne postoji presuda krivičnog suda da je neko iz rukovodstva vojnih struktura ovih zemalja osuđen da je planirao ili vršio genocid za vreme bombardovanja Jugoslavije, može se dogoditi da izgubimo ovaj spor.

Da li bolje stoji dio tužbe koji se odnosi na agresiju?

Pošto smo sam mi u oktobru 2000. godine utvrdili da Međunarodni sud pravde nije nadležan da odlučuje o tužbi BiH jer nismo bili članica UN-a, sud bi mogao da prihvati ovaj argument i da tužbu za agresiju protiv nekih NATO zemalja odbaci. Međutim naša država je sa dve od osam tuženih država, Belgijom i Holandijom, još 1930. godine potpisala poseban sudski kompromis. U tim dokumentima piše da će se svi budući sporovi ovih zemalja iznositi pred Međunarodni sud pravde. Za nas je dovoljno da jedna od članica  NATO-a bude osuđena za agresiju, odnosno nezakonitu upotrebu oružane sile. U tom slučaju dobićemo moralnu satisfakciju, a verovatno i naknadu štete.

Najveće sile preporučuju da se od te tužbe odustane, kako bi SICG ušla u Partnerstvo za mir, tako nešto ovih dana se čuje i od ljudi iz najvišeg državnog vrha SICG?

Bez obzira na pritiske mi ni u kom slučaju ne smemo da odustanemo od tužbe protiv NATO-a, posebno dok BiH ne odustaje od tužbe za genocid. Sugerisanje ljudi iz državnog vrha nema nekog naročitog uticaja na odluku suda i na sam proces, ali ima na naš ugled u svetu. Svetska javnost može da se zapita da li smo ozbiljna ili neozbiljna država, ko njome upravlja, ko u njoj donosi odluke, kada se njeni zvaničnici izjašnjavaju na jedan, a njeni pravni zastupnici pred sudom na drugi način.