Struja i zima
Smrt termoakumulacione peciPotrosnja u Srbiji ove zime ne bi smela da predje sto miliona KWh dnevno, pre svega zato sto prenosni sistem ne moze da podnese vise od toga. Protekle zime dnevna potrosnja se kretala od 120 do 150 miliona KWh dnevno
"Gradjani treba da znaju da ove zime nece biti dovoljno struje za grejanje", kazu za "Vreme" izvori u Elektroprivredi Srbije. Ostecenja nastala napadima NATO-a suvise su velika, stete se mere stotinama miliona dolara. Fizicki je nemoguce sve srediti do zime, tim pre sto se najveci deo potrebne opreme proizvodi u zemljama koje su gadjale i unistile ova postrojenja. Potrosnja u Srbiji ove zime ne bi smela da predje sto miliona KWh dnevno, pre svega zato sto prenosni sistem ne moze da podnese vise od toga. Protekle zime dnevna potrosnja se kretala od 120 do 150 miliona KWh dnevno.
Sada je NATO unistio najvaznije kapacitete za visokonaponski prenos -dalekovode i trafo-stanice. Struja se, posto "izadje" iz generatora, podize na vrlo visok napon (380.000 volti), jer se tako smanjuju gubici pri prenosu na velike daljine. Sto je energija blize krajnjem potrosacu, ponovo se mora postepeno snizavati napon. Za to sluze trafo-stanice. Da bi struja sa magistralnog dalekovoda pod naponom od 380 kilovolti stigla na regionalni vod od 220 kilovolti, mora proci kroz odgovarajuci transformator (380/220). Isto se desava i kad sa regionalne prelazi na lokalnu mrezu od 110 KV (transformatorska stanica 220/110). Glavna meta NATO-a bile su upravo ove velike trafo-stanice. Unisteno ih je oko trideset, od ukupno 85 koliko ih je u Srbiji bilo.
Prvo su napadaci razornim projektilima gadjali trafoe oko Beograda. Zbog ostecenja trafo-stanica u Zemun-Polju i u Resniku, 23. aprila, bez struje je ostao skoro ceo Beograd. Drugog maja NATO je poceo da gadja prenosna postrojenja grafitnim bombama, koje razbacuju vlakna od cistog grafita preko zica dalekovoda, izazivajuci tako kratke spojeve. U elektroenergetskim postrojenjima postoji automatska zastita (osigurac, takoreci), i kad su grafitna vlakna pocela da izazivaju kratke spojeve, ta zastita je proradila. Ispali su iz pogona prenosni, a samim tim i proizvodni kapaciteti. To je, objasnjavaju upuceni, kao kada bi pri brzini od 150 kilometara na sat prebacili menjac automobila u rikverc. Drugim recima, to stvara veliko opterecenje ali ne mora dovesti do trajnih posledica, i nije.
Posle nekoliko udara grafitnim bombama, NATO je ponovo poceo da raketira trafo-stanice. Narocito su bili na udaru Beograd i Vojvodina. Unistavanjem trafo-stanica prema Beogradu, obrenovacki energetski kompleks je izbacen iz pogona. Otezano je snabdevanje iz Djerdapa jer su unistene trafo-stanice "Drmno" i "Nis 2". EPS je nekoliko puta podizao potrosnju od nule. "Spasavali smo se hidroelektranama, koje su radile, i onda smo pokusavali da tu struju preusmerimo tamo gde moze, dok se ne podigne termoelektrana", kaze za "Vreme" jedan od radnika Elektroprivrede.
Kako su znali sta da gadjaju? EPS je, kao deo jugoslovenske elektroprivrede, bio clan Zapadnoevropske elektroenergetske interkonekcije. Da bismo usli u tu organizaciju i povezali svoj sistem sa susedima, morali smo da prilozimo planove naseg elektroenergetskog sistema. Dakle, nas elektroenergetski sistem nije tajna; i mi znamo najvaznija postrojenja u susednim sistemima. Prenosni sistem u Srbiji bio je deo jugoslovenskog prenosnog sistema i vrlo dobro ga poznaju i ljudi iz bivsih jugoslovenskih republika.
Sada je srpski elektroenergetski sistem u takvom stanju da uz redukcije podmiruje potrosnju od 40 miliona KWh dnevno. Uobicajeni letnji nivo potrosnje je oko 70 miliona KWh dnevno. Sta ce biti tokom zime? Apsolutni rekord u dnevnoj potrosnji postignut prosle zime bio je 149,6 miliona KWh. U zimskoj sezoni 98/99. oborili smo sve rekorde i u proizvodnji, i u potrosnji, i u uvozu. Mi smo po raznim aranzmanima, od pozajmica (pozajmis jedan KWh zimi, vratis 1,4 KWh leti) do kupovine od susednih sistema, tokom prosle zime oko 1,8 milijardi KWh pozajmili ili kupili, sto je najvece zaduzenje u inostranstvu ikad zabelezeno. Zimu pre toga je na ove nacine nabavljeno izmedju 1,2 i 1,3 milijarde KWh. Zimus je iz drugih sistema preuzimano izmedju 10 i 20 miliona KWh dnevno.
Sada je prenosni deo elektroenergetskog sistema drasticno ostecen, pa to ogranicava i neostecene proizvodne kapacitete. Ne vredi da TE "Nikola Tesla" radi punom parom, sva ta struja nema kuda da prodje. Zice koje vode od elektrana do gradova ne mogu da propuste toliko struje. "To je kao kada bi hiljade automobila preusmerili sa autoputa na neki seoski put i ocekivali da se saobracaj odvija istom brzinom", objasnjavaju strucnjaci.
Dakle, Elektroprivreda Srbije sledece zime nece moci potrosacima u Srbiji da isporucuje vise od 100 miliona KWh dnevno. Pod uslovom da do 1. oktobra EPS ucini velike napore da podigne sistem do nivoa koji ce omoguciti prenos jos 60 miliona KWh dnevno do potrosaca. To ce traziti velika ulaganja i napore radnika EPS-a. U EPS-u upozoravaju da postoji mogucnost humanitarne katastrofe ukoliko docekaju oktobar u ovakvom stanju.
Izuzetno je vazno da daljinski sistemi grejanja rade jos bolje nego prosle godine. Novi Beograd mora da se greje iz svoje toplane . Upuceni tvrde da je NATO u novobeogradskoj toplani gadjao samo rezervoare i da ce ona, ukoliko se gas sprovede do toplane, moci da greje Novi Beograd.
Na Novom Beogradu ljudi nemaju ni dimnjake u stanovima. Ali svi koji su se u selima grejali na struju, ili se uz radijator dogrevali TA pecima, moraju da racunaju da toga ove zime nece biti. U selima, pa i u gradovima, treba preci na drva i ugalj. Najveci problem predstavljace Kragujevac, Krusevac i Novi Sad, cije su toplane unistene i ostecene. "Ukoliko ti gradovi budu pokusali da se greju na struju, niko je u Srbiji nece imati," kazu strucnjaci.
Na koji nacin ce se potrosnja svesti na nivo mogucih 100 miliona KWh odlucice drzava. Planirane restrikcije, kazu strucnjaci, nisu efikasne jer smanjuju potrosnju samo za 10 odsto. Prosto zato sto oni koji su bili bez struje ukljuce sve sto imaju kad dobiju struju. Moguc je sistem stednje koji je primenjivan u Sarajevu. Svakom domacinstvu se odredi koliko KWh moze da potrosi. Ukoliko se potrosi vise, sledi kazna i drasticno skuplje placanje prekomernih kilovata.
Ukupna steta nastala bombardovanjem procenjuje se na vise od 100 miliona dolara. Oni koji se u to razumeju tvrde da je samo trafo-stanica na Bezanijskoj kosi kostala 25 miliona dolara. Nadlezni u Elektroprivredi Srbije vise puta su isticali da je jedini izvor prihoda ovog poslovnog sistema naplata dugovanja od privrede i gradjana. U EPS-u su plate, kao uostalom u svim preduzecima u Srbiji koja su imala tu srecu da uopste mogu da nastave sa radom, prepolovljene od pocetka rata. "Kad odem u prodavnicu niko mi nece dzabe dati hleb i mleko kad kazem da radim u EPS-u", kaze jedan od radnika Elektroprivrede.
Dovodjenje energetskog sistema u stanje od pre rata bice vrlo tesko, skupo i dugotrajno. Ipak, u ovoj velikoj nesreci nazire se jedna olaksavajuca okolnost. EPS sada prvi put moze da proizvede vise struje nego sto potrosacima moze da isporuci. Vodovi koji nas elektroenergetski sistem povezuju sa susedima rade na 380 kilovolti, sto znaci da za isporuku struje drugim sistemima nisu potrebne unistene trafo-stanice. Mozda je to jedini put da se srpska Elektroprivreda u narednih nekoliko godina bar delimicno oporavi, a gradjani bi za taj, logican nacin morali imati razumevanja.
Zoran B. Nikolic
Kako smo se navukli na struju
Srpsko grejanje na struju dostiglo je vrhunac sa energetskim embargom uvedenim '92. godine. Narod se '93, '94, i '95. godine grejao na struju vise nego ikad ranije. Pocetkom devedesetih su domacinstva trosila 40 odsto ukupne potrosnje, da bi 97/98. potrosnja u domacinstvima ucestvovala u ukupnoj sa 63 odsto. Nasi prenosni kapaciteti, i visokonaponska mreza i niskonaponska u distribucijama, nisu bili osposobljeni za takvo preusmeravanje energije. Zato je i bilo onih restrikcija '95. godine.
Narod je gledao sta se njemu najvise isplati. Ostali nacini grejanja bili su i nekomforniji i skuplji. I nije bilo dovoljno energenata. Zbog tako velike proizvodnje i potrosnje i nerealno niske cene struje, narocito od '91. do '95. godine, EPS nije bio u stanju da odrzava pogonske kapacitete na nivou iz '90. godine. Postepeni oporavak poceo je 1995. godine, ali upuceni kazu da je raskorak izmedju proizvodnih mogucnosti i potrosnje jos uvek veliki.
Rusili da bi gradili
"Na Kosmetu ima izuzetno velikih razaranja elektroenergetskog sistema", kaze za "Vreme" izvor iz Elektroprivrede Srbije. "Udarali su i po dalekovodima, i po trafo-stanicama, i po niskonaponskoj mrezi. Ukoliko zemlje NATO-a hoce da stvore uslove za povratak izbeglica i sprece humanitarnu katastrofu koju su sami napravili, oni tim ljudima dole moraju, izmedju ostalog, popraviti energetski sistem i ponovo ga, jer nema druge, povezati sa sistemom u Srbiji, a to opet otvara pitanje njihovog interesa da saniraju i srpski elektroenergetski sistem."
Vreme, broj 440, 12. jun 1999.
