Nazad!

 

Da bi ste pravilno čitali ovaj tekst, morate instalirati naša slova, koja možete naći ovdje.

 

Nazad!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Školovanje

Nakon rata i ratnih problema
Izbjeglištva i drugih dilema
Nakon čet'ri u Brlinu ljeta
Krenuli smo preko bijela svijeta
Svrno Švabo nazad da nas vrati
Kuda ići a ne da ostati
Ja i žena, djeca i unuci
Na velikoj našli smo se muci
Papire nam šalje familija
Zadnja šansa je Australija
Poslije Bona, nakon toga Beča
Već na kraju posluži nas sreća
Stiže viza, razriješi se kriza
Pa hajd na put sa nešto deviza
Šta bi, da bi, loše ili dobro
Tako sam se u Melburnu obro
Divan doček grupi izbjeglica
Ko da stiže engleska Kraljica
Tu rodbina, tu mnogi jarani
Sve Bosanci, znani i neznani
Pa kamere, auta kolona
I tako nas voze do Frenkstona
Kod rodbine već čeka trpeza
Razna piča, uz to je i meza
A poslije, već kako to slijedi
Pričaj, pričaj, sjedi, pij i jedi

Već u roku od nekol'ko dana
Na više nas prijaviše strana
U nekakav sošjel sikjuriti
Za medike, tako mora biti
Nije prošlo niti mjesec dana
A svak' svoga doćepo se stana
Dok polako kupuju se stvari
Socijalni već stižu dolari
Tako mjesec protrka bez veze
I eto nam prve obaveze
Treba poći u školu, moj prika
Na učenje engleskog jezika
Nakon testa što smo ga imali
Ja i Sena nismo ništa znali
Level jedan, tako nam rekoše
Mnogi drugi i bolje prodjoše
Engleski su u školi štemali
Drugi, treči sad im razred dalo
A ja nekad, tako me dopalo
Bubo ruski, njemački pomalo
Sena ruski, takodjer, učila
Šta češ, takva politika bila
Što se mora, to ni teško nije
Jer za ovo čuli smo već prije

A početak, ko svaki početak
Prvi razred, a nas dvadesetak
Ja i Sena, eto, tako skupa
Prvi razred, a i prva klupa
Tu smo sjeli, ne što nam se hoće
Već, lakče je prepisivat s ploče
Tu su teke, olovke, sve, brale
Najbitnije od svega, naočale
Iza leđa, gud moning se zaću
Niti ostat, niti bježat, šta ću
Aj em Ester, aj em, veli, tiča
Je li, ženo, šta to ona priča
Tako je to krenulo, dabome
Počeli su jezik da nam lome
Prvo smo se mučili sa time
Koje nam je first i give ime
Pa smo, potom, tupili o tome
Odakle smo došli, kome, frome
Koji vam je okupejšn bio
Velim Seni, ovo sam shvatio
Pita, eto, ko nas okupir'o
Ko je puc'o, ko nas bombardir'o
Taman zinuh da bi ovo rek'o
Jedan brži u to me pretek'o
Aj em stjudent, tako smrsi kao
Da ja reče, bi se obrukao

Ljut sam uvjek, to ne mogu kriti
Kad me pita za našjonaliti
Jer to su nas i dole pitali
Pa smo, eto, potom ratovali
Po svuda smo sad u svijetu bijelom
Oni tamo diče se tim djelom
A naš razred i mladi i stari
Slične ovdje dovele nas stvari
Jad i bijeda, to svak' treba znati
I ti, neki, novi demokrati
Niko od nas nije tu iz hira
Baš engleski doš'o da studira
A nas ima sa svih milih strana
Svi utekli od sličnih hajvana
Razred nam je kao svijet u malom
I drugi su slični, uostalom
Tu Hrvata, Srba, Muslimana
Iz Rusije, iz Afganistana
Iz Irana, Čilea i Kine
A svi skupa, baš iz materine
Bez problema, dobro se slažemo
Jedni, drugim u svem' pomažemo
Tako, eto, školski dani teku
I donose, ipak, korist neku
Dan za danom, već kako se kaže
Nešto ipak u glavu se slaže

Jednom, tako, pridje meni tiča
Vud ju laik tis, baš tako ispriča
Drži neke papire u ruci
Ja je gledam, u velikoj muci
Dok sam konto, šta to ona reče
Ode dalje, kroz razred se kreče
Svakom od nas, ko i meni veli
I iz ruke papire im djijeli
Okrećem se, pa ću ti ja Seni
Jebla majku, što ne dade meni
Pa jesil joj rek'o, jes aj vud
Nisam, vala, baš sam pravo lud

Jednom, tako, tu na kofi breku
Pita Sena, baš, švabicu neku
Kako ona u školu dolazi
Pa ko vojnik pred njom stupa, gazi
No, no, no, no, ona odgovara
Kako onda, jel s pomoću kara
No, no, no, no, opet ona veli
Slabo spika engleski bezbeli
Ću, ću, ću, ću, hu, hu, pisnu Sena
Namah ju je razumjela žena
Morala je nekad Ćirom ići
Našom prugom, Brčko - Banovići
Napričamo tako se sa svijetom
Što engleski, više išaretom
Dodjemo kuči, a žali se Sna
Al me bole ruke i ramen
Šuti, jadna, znaš od čega, vala
Previše si engleski pričala

Ne znam kako, jednom pođe priča
Tek ti nama objašnjava tiča
Neka svako a lengviđu svome
Kađe ono: aj lav ju, dabome
Svako kaže, a mi ga slušamo
Pa svi skupa za njim ponavljamo
Jedan kinez, čini mi se Lao
Tek dva slova nekakva rekao
Nismo mogli mi smijehu odolit
Baš je lako po kineski volit
Kad to reče jedna iz Indije
Niko mogo ponoviti nije
Pa se mislim, lakše je kopati
Neg' s Indijkom kakvom sevdisati

Tako, eto, dani nam prolaze
Novi stižu, a neki odlaze
Tičerke se smjenjuju, također
Sada ova, sada ona dođe
Svaka tepe po svojoj metodi
Kroz prognozu vremensku nas vodi
Kod druge je sistem eksesajza
To je dobro, da mozak ne zglajza
Popnemo se, tako, na stolove
I po zraku hvatamo duhove
Da me tako i unuci vide
Baš bi rekli: vidi ludog dide

Svake srijede, baš nama po mjeri
Na programu budu kompjuteri
I tu ti je baš frtutma cijela
Podučava tu nas Gabrijela
Slušalice na ušima tu su
Desna ruka leži na mausu
Da nam neko još kacigu stavi
Ba[ bi bili ko piloti pravi
Tu učimo alfabet spelovat
Valja stare konje naštelovat
Ja i maus sad smo na megdanu
A strelice nigdje na ekranu
Poslije smo počeli pisati
I u silne tipke udarati
Baš ko svraka u smrznuto govno
Tražim slova, kako bi ih zovno
[ta se može, kompjuterska era
Takav program, neka se protjera

Tako eto, ja i vajf, dabome
Školamo se po programu tome
Mozak nam je u takvoj etapi
Malo primi, a više izhlapi
Sve u svemu, baš loše i nije
Jer u društvu vrijeme prodje prije
Sa engleskim ima natezanja
Ali bude šale i zezanja
Pa se sjetim poslovice davne
Baš iz škole, iz mladosti rane
Od koljevke, kažu, pa do groba
Najljepše je, uvijek, školsko doba

Zlatko

Frenkston, 5.6.97.

Frenkston = dio Melburna

medike = Medicare (zdravstvena zaštita specifična za Australiju)

tiča = teacher - učiteljica